О ПРЕДСТАВИ

Монодрама са луткама и објектима „Злочин и казна“, инспирисана класиком Ф. M. Достојевског, на површини прати свакодневницу и размишљање интелигентног, али и врло арогантног, бившег студента права, Родиона Романовича Раскољникова, који због своје моралне дилеме и потраге за идентитетом одлучује да прекорачи праг закона и учини злочин који ће му променити перцепцију живота. Ипак, сама њена суштина нас тера да размислимо шта је заправо злочин, да ли је могуће оправдати га, да ли је виши циљ за човечанство вреднији од људског живота и да ли смо ми уопште кадри да о томе судимо?
Луткарски елементи су подржани игром светлости и сенки како би се дочарала туробна атмосфера Петрограда и клаустрофобија Раскољниковљеве собе. Представа користи елементе радио-драме где звук прати покрет предмета, стварајући додатну напетост и оживљавајући неживе објекте путем аудио-визуелних ефекта.
Кроз беспрекорну и аутентичну глуму Александра Милковића, оригиналну интерпретацију Драгане Илић, несвакидашњу режију Емилије Мрдаковић, очаравајућу драматизацију Теодоре Марковић, изванредно осмишљен сценски покрет Исте Степанов, врхунски одрађене костиме и лутке Милице Грбић Комазец, ступите на саму границу између злочина и казне где нећете моћи да останете равнодушни и да не почнете да преиспитујете друштво у коме живимо, законе које (не)спроводимо и идеале у које верујемо.
Можда вас ова представа узнемири, можда вас звук композитора Алексеја Мрдаковића натера да потражите изгубљену савест, али то ће бити тренутак када ће морални компас у вама почети да се окреће у правом смеру.
Све ово потврђује и то што се представа од своје премијере, која је одржана 10. марта 2024., изводи више од две године, а сала је још увек пуна, карте унапред распродате, а публика громогласним аплаузима и овацијама награђује свако извођење. Такође, монодрама је освојила бројне награде и признања, попут награда за улогу Раскољникова на 58. Међународном фестивалу казалишта лутака у Загребу 2025. године, као и Grand Prix награде на 12. Бечејском фестивалу монодраме 2024. где је жири изјавио да узимајући се у коштац са класичним делом, ауторски тим успева да стави Раскољникова у мрежу позоришних могућности, користећи модерна, савремена и разнолика средства. У психолошком расколу растрзаног ума на рубу разума и дилеме о добру и злу, Александар Милковић суптилно и непретенциозно успева да изазове снажну, експресивну, страствену, емотивну и крхку драмску радњу, што га на овом фестивалу позиционира у центар пажње домета и могућности монодраме која ствара утисак целовитог дела.
Зато, не пропустите да дођете у Позориште младих у Новом Саду и одгледате ову незаборавну монодраму за сва времена.

СИМБОЛИКА ЛИКОВА

Image

Осим Раскољникова, зашто је Аљона Ивановна једина приказана као лутка, а остали ликови као предмети?

„Између осталог, мислим да је првенствено редитељска намера у питању да се одређени ликови додатно истакну. Из тог разлога, Соња није само предмет, него се појављује у виду пројекције, да би њен лик добио још неки облик и још неку форму. Из истог разлога, Аљона Ивановна се намерно појављује као лутка, да би просто визуелно дочарали ту бабу која је нижа од мене, гадна, ружна, матора, болесна, делује старо, крхко, немоћно, а опет зло. Као један од главна три лика у роману, она треба да постоји о оку гледаоца и да се свако запита зашто таква особа постоји. Мислим да је тешко приказати све те слојеве преко предмета и да је из тог разлога редитељка желела да је направи што сличније човеку.“

(Александар Милковић, глумац)

ИНТЕРВЈУИ

ЗАНИМЉИВОСТИ

Image
Image

Пројекат Дигитални Читалићи 2026: Албум позоришне представе ,,Злочин и казна"

Реализовано у сарадњи са Позориштем младих, Нови Сад

Фотографија и видео: Инга Лаћарац, Срђан Дорошки, ZOOM media

Image